[RTS] Od 60 preporuka "Sive knjige inovacija" rešeno devet, koji su prioriteti
Drugo izdanje Sive knjige inovacija NALED-a donosi 45 ključnih preporuka za unapređenje inovacionog ekosistema u Srbiji. Najveći broj preporuka odnosi se na Zakon o porezu na dohodak građana, Carinski zakon i Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja. Od 60 preporuka iz prvog izdanja "Sive knjige inovacija“ rešeno je devet. Dušan Vasiljević iz Naleda kaže za RTS da su zadovoljni učinjenim i da je pažnja koju javnost pridaje sektoru inovacija mnogo veća.
Dušan Vasiljević kaže da sada po prvi put imamo jedno ministarstvo koje je nadležno za poslove inovacija i koje sada sa jednim značajnim kapacitetom gura reforme u toj oblasti.
"Dakle, imamo tih devet preporuka koje su potpuno ili delimično rešene. Imamo još šest preporuka kod kojih vidimo da su neki proceduralni koraci već preduzeti na njihovom rešavanju. Imamo kod petnaest značajan napredak od tih šezdeset“, kaže Vasiljević.
Prioritet stvaranje uslova za saradnju nauke i privrede
Iako se sve preporuke smatraju od izuzetnog značaja za dalje podsticanje inovacionog ekosistema, u NALED-u posebno izdvajaju 10 čije rešavanje smatraju prioritetnim.
"Dodatna sredstva će biti korišćena za finansiranje inovativnih projekata. Na primer sredstva penzionih fondova mogu da budu korišćena kao alternativni izvori finansiranja. To je jedna od preporuka do kojih nam je dosta stalo. Takođe, svi primećujemo da inovacije zahtevaju jednu značajnu digitalnu infrastrukturu. Jedna od najznačajnijih stvari je širokopojasni internet. Bez njega mi smo ograničeni da centri razvoja budu ograničeni urbanim sredinama. Ono što je prepreka tome, to je da imamo mnogo razvijeniji sistem baznih stanica koje će nas pokrivati kvalitetnim i brzim signalom, brzim internetom“, ističe Vasiljević.
Izmene zakona – put ka ekonomiji znanja
Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću domaći startapovi je krut pravni okvir za finansiranje, kaže Dušan Vasiljević.
"Primećujemo i da ima značajan broj uslovno rečeno administrativnih problema gde ne postoji nikakvo načelno razmimoilaženje da li mi treba da omogućimo uvoz materijala koji je potreban našim naučnicima, našim naučno-istraživačkim organizacijama, na primer za
njihova testiranja, za njihove laboratorije itd. Oko toga se svi slažu, ali kada dođete do toga da treba da uvezete te materijale, bilo da se tiče da se radi o biološkim materijalima, o materijalima koji su uzorci za istraživanje i razvoj, onda naši istraživači nailaze na veliki broj administrativnih problema“, ukazao je Vasiljević.
Kamen spoticanja - Zakon o deviznom finansiranju
Srpski startpovi susreću se i sa problemima finansiranja od nebankarskih institucija jer Zakon o deviznom finansiranju ne prepoznaje takve tipove investicija od strane privatnih investicionih fondova iz inostranstva. Sa tim problemom ne susreću se samo startapovi, već cela domaća privreda, ističe Vasiljević.
"Razumemo da Narodna banka želi da zadrži stabilnost, da ne želi da uvede neke elemente koji možda mogu da naruše stabilnost sistema, ipak mi mislimo da moramo da budemo mnogo hrabriji u tim merama. Na primer, kada pričamo ne samo o ulaganjima u Srbiju, nego kada pričamo o ulaganjima naših privrednih subjekata u inostranstvo, što je jako bitno, čak i za inovativna preduzeća i startapove koji već sada razmišljaju o tome na kojim bi drugim tržištima poslovali. Sama ta procedura, ako vi hoćete da investirate u inostranstvo, način izveštavanja Narodne banke o tome je jako komplikovan, rokovi su takvi da ih praktično onemogućavaju da to urade u zakonskim rokovima i to ih izlaže tome da budu optuženi da posluju nepoštujući propise“, zaključuje Vasiljević.
