Blockchain tehnologija

Možete li da zamislite da na svom Google nalogu ažurirate excel dokument u kojem u isto vreme rade ljudi iz celog sveta? Sve što oni rade vi vidite i verifikujete, a sve izmene se automatski beleže i prate. Upravo po ovom principu funkcioniše blockchain tehnologija. Na primeru novčanih transakcija, informacija da je Milica prebacila Marku 100 evra biće upisana u jedan ’blok’. Podatak da je Marko preneo Milošu 50 evra će takođe biti upisan u drugi ’blok’ i povezan sa prethodnim. Tako je prilikom ovih transakcija nastao lanac (eng. chain) svih transakcija, dok svaka transakcija čini jedan blok (eng. block). Međutim, ko odobrava pomenute transakcije, a ko ih beleži?

Sistem blockchain-a se sastoji od računara povezanih u mrežu. Osobe koje potvrđuju transakcije preko svojih računara nazivaju “rudari“ i svako ko želi može biti rudar. Tako na računare svih rudara sveta stiže informacija da Marko namerava Milošu da pošalje 50 evra. Rudari će prvo proveriti da li Marko ima dovoljno sredstava, tako što računar “prođe” kroz sve transakcije koje su ikada sprovedene na Markovom nalogu i izračuna da li postoji novac za naveden prenos. Kada rudari provere da postoje sredstva, jedan od njih će ugraditi ovu transakciju u blockchain i on će biti nagrađen u vidu kriptovalute. Kada je reč o beleženju transakcija, svi podaci će biti na računarima pojedinaca koji su dobrovoljno odlučili da učestvuju u blockchain-u. Oni se zovu nodovi. Svaki od njih drži na svom disku svežu kopiju fajla ovog registra transakcija i svaki put kada se desi nova transakcija, ona se momentalno ažurira kod svakog od ovih nodova. Dakle, rudari su zaduženi za potvrđivanje transakcije, a nodovi za čuvanje istih.

Slika 1: Kako radi Blockchain: primer Bitcoin transakcije

Na osnovu navedenih primera zaključujemo da je blockchain zapravo baza podataka koja se koristi za skladištenje podataka. Ona se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koji su međusobno digitalno povezani. Prilikom razmene nema regulatora u vidu banke ili neke druge institucije, osim mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvedene. Tako je komunikacija na blochchain-u direktna (eng. Peer to Peer – p2p), a za vezivanje blokova koristi se kriptografija - HEŠ (HASH) funkcija, i to tako da je nemoguće promeniti sadržaj jednog bloka, a da se ne promeni sadržaj svih blokova koji idu nakon njega.

Prvi, najpoznatiji proizvod Blockchain-a bila je kriptovaluta Bitcoin, nastala kao ideja decentralizovanog digitalnog novca. Nakon toga, usledili su Itirijum tehnologija (eng. Ethereum), pametni ugovori i decentralizovane aplikacije (Dapps). U tom smislu, svaka kriptovaluta ima svoj blockchain, uključujući Bitcoin, kao jedan veliki fajl u kojem je sve zapisano. Na dan pisanja ovog teksta, Bitcoin blockchain ima 349 GB, i u njemu su zapisane sve transakcije između ljudi ikada. Itirijum je mreža sa sopstvenim internet pretraživačem, programskim jezikom i platnim sistemom, a korisnicima omogućava kreiranje decentralizovanih aplikacija na Itirijumovom blockchain-u. Pametni ugovori su ugovori koji se zaključuju u digitalnom okruženju na bazi blockchain-a, tako što se automatski verifikuje da su ispunjeni određeni uslovi za stupanje na snagu. Na primer, automatski se može verifikovati da je Marko kao kupac platio ugovorenu cenu nekretnine na račun prodavca Miloša, čime se automatski stiču uslovi da se može izvršiti upis na Marka kao kupca. Osim toga, Republički geodetski zavod je u Nacrtu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodovima predvideo pametne ugovore zasnovane na blockchain-u. Konačno, Dapps čine decentralizovane aplikacije koje mogu biti isprogramirane za razne funkcije.

Slika 2: Blockchain ilustracija

Ova tehnologija 21. veka koristi se i za čuvanje, nadgledanje i ocenjivanje akademskih zapisa, čuvanje državnih dokumenata (poput venčanih listova, poslovne registracije i zdravstvenih dokumenata), praćenje celokupnog kretanja svih vrsta robe (od hrane do dijamanata), verifikovanje i praćenje vlasništva nad pravima intelektualne svojine (poput prava intelektualne svojine za muzičare i prava za fotografije), kao i omogućavanje pametnih ugovora, digitalnu identifikaciju i sisteme potpisa.

Postoje različite vrste blockchain-a, u zavisnosti od korisničkog pristupa:

Javni blockchain je otvoren i svi mogu da mu pristupe. Tako postoji puno servisa koji omogućavaju pregled blockchain-ova, a najpoznatiji je blockchain.info na kojem se može pratiti Bitcoin-ov blockchain.
Konzorcijumski blockchain je polu-centralizovan i samo unapred odabrani korisnici mogu u njemu učestvovati kroz dogovorena pravila. Pristalice konzorcijumskog blockchain-a uglavnom dolaze iz redova finansijskih institucija. Na primer, izvodljivo je da 15 finansijskih institucija lansiraju blockchain tako da svaka od njih bude učesnik sa povlašćenim pravom upisa novih transakcija u blockchain, ali da minimum deset od njih mora da dâ pristanak za svaki blok da bi se on ugradio u njega. Sa druge strane, pravo uvida u blockchain može biti javno, ili pak limitirano.
Privatni blockchain omogućava samo ovlašćenim licima da učestvuju u mreži, a korisnici mogu dodavati ili uklanjati korisnike po potrebi što ga čini pogodnim za upotrebu u državnim organima. Učesnici su prethodno kvalifikovani za učešće u procesima čitanja, pisanja i dogovora. Na primer, centralna banka se može prikloniti ovom tipu blockchain-a, čime bi se dobio kriptografski centralizovani sistem.

Blockchain u svetu:

Kao šampioni u implementaciji blockchain tehnologije izdvajaju se: Japan, Kina, Liban, Švajcarska, Južna Afrika, Ujedinjeno Kraljevstvo, Singapur, Bahami, Sjedinjene Američke Države i Estonija. Uz to, očekuje se da svetska potrošnja blockchain tehnoloških rešenja poraste od 4,5 milijardi dolara u 2020. do 19 milijardi u 2024. godini.

Takođe, u periodu između 2015. i 2019. SAD bile su prve u pogledu finansiranja blockchain kompanija, sa 51% ukupnog finansiranja širom sveta, dok je Kina je zauzela drugo mesto sa 18% finansiranja.

U cilju dostizanja liderske pozicije u Blockchain-u, Evropska unija je definisala Blockchain strategiju, a kao njene ciljeve odredila je održivost sa stanovišta životne sredine, zaštitu podataka, e-identitet, sajber bezbednost i interoperabilnost.

Slika 3: Blockchain ilustracija

358-3587994_blockchain-isometric-illustrator-hd-png-download.png

Benefiti

Podaci upisani u blockchain se ne menjaju: Nije moguće promeniti podatke koji su upisani u blockchain, jer je nemoguće promeniti sadržaj jednog bloka, a da se ne promeni sadržaj ostalih blokova. Kada korisnik pošalje bitcoin sa jedne adrese na drugu, transakcija je vremenski obeležena i zabeležena kod svakog učesnika sistema.

Manji troškovi: Banke obično dodatno naplaćuju izvršenje transakcija, dok kod blockchain-a ne postoji treća strana tj. regulator u izvršenju transakcija. Tako bitkoin nema centralno telo za transakcije i ima ograničene naknade. Na primeru navedene transakcije Milice i Marka, rudar koji je potvrdio ovaj prenos dobiće od Milice jedan do dva dolara (u bitcoin-ima) kao nagradu za verifikovan prenos.

24/7: Blockchain radi 24 sata dnevno. Ova prednost posebno je važna kod prekograničnih transakcija.

Izgradnja digitalnog društva usmerenog na građane/ke: Blockchain može pomoći u izgradnji inkluzivnog, sigurnog, demokratskog društva podržavajući, na primer, elektronsko glasanje.

Izazovi

Veći troškovi električne energije: Sistem koji blockchain koristi kako bi dokazao svoj rad (rudarenje) troši veliku računarsku snagu i električnu energiju. Tako svi rudari bitcoina na svetu troše struju kao dve Srbije.

Brzina: Iako blockchain radi 24/7, procenjuje se da može da sprovede samo sedam transakcija u sekundi.

IIegalne radnje: Premda blockchain sistem čuva poverljive informacije i korisnike od hakovanja, on omogućava nelegalno trgovanje. Na primer, pre nego što je FBI zatvorio sajt, Put svile je bila digitalna platforma za crno tržište koja je omogućavala pranje novca i nelegalne transakcije droga pomoću Bitcoin-a.

Regulacija: Nedostatak regulacije može kreirati rizično okruženje, te povećati prevare i manipulacije na tržištu. Jedan od primera je OneCoin, za koji se tvrdilo da je kriptovaluta na bazi blockchain-a, a koji je radio po Ponzi (piramidalnoj) šemi – investitori su ulagali po 28.000 dolara, uz mobilisanje novih investitora (porodice i prijatelja), a za uzvrat su dobijali 10% provizije na njihov ulog upravo od novih investitora.

Razbijanje mitova

Blockchain nije isto što i Bitcoin: Bitcoin je kriptovaluta koja je izgrađena na blockchain tehnologiji. Blockchain se može koristiti i za druge namene osim u finansijske svrhe.

Podaci na blockchain-u su javni: Na javnom blockchain-u transakcije su vidljive, ali je identitet od njih odvojen. U privatnom blockchain-u pristup je ograničen i njime upravlja administrator.

Nije potrebno visoko obrazovanje kako bi se koristio blockchain: Danas postoji mnogo neformalnih mehanizama, kao što su obuke, koji mogu pomoći i olakšati korišćenje ove tehnologije, bez zvanične diplome.

Blockchain nije baza podataka u oblaku: Cloud database ili baza podataka u oblaku digitalno čuva podatke u program poput Word-a, dok ih blockchain čuva uz dokaz o njihovom postojanju (Eng. Proof of existence). Blockchain čuva podatke i transakcije u knjigama koje su vidljive svima i rudari potvrđuju upisane podatke, dok su cloud baze podataka centralizovane zbirke podataka skladištene u obliku tabela koje unosi vlasnik tabele.

Blockchain u Srbiji:

Iako je blockchain relativno nova tehnologija, kompanije u Srbiji ga u svom radu sve više primenjuju. Jedna od njih je Decenter, startap koji se bavi kreiranjem decentralizovanih aplikacija na Itirijum (eng. Ethereum) mreži. Decenter je 2018. godine dobio prvu nagradu za blockchain video igru “Cryptage: Origins” na prvom Međunarodnom izboru mobilnih video igara (IMGA), među 400 prijavljenih učesnika. "Cryptage: Origins" je igra strategije u kojoj igrač pravi i razvija svoje blockchain kompanije.

Blockchain je pronašao svoje mesto i u obrazovanju, pa je tako kompanija LINKgroup, koja se bavi edukacijom i sertifikacijom u oblasti informacionih tehnologija i savremenog poslovanja, započela pionirski projekat istraživanja, razvoja i primene ove tehnologije u okviru sopstvenih institucija. LINKgroup prvi u Srbiji uvodi primenu blockchain tehnologije u obrazovanje putem organizovanja procesa i podataka u obrazovnim institucijama, a dosadašnja istraživanja pokazuju da će taj proces doneti benefit za celokupno domaće obrazovanje.

Iako se blockchain tehnologija još uvek ne koristi u radu javne uprave, urađena je Studija o izvodljivosti upotrebe blockchain tehnologije u radu javne uprave u Srbiji, te se uskoro očekuje primena ove tehnologije. Studija predlaže uvođenje blockchain tehnologije u integrisani sistem državne uprave, zemljišnu upravu, upravljanje poljoprivrednim proizvodima i izvozni carinski sistem. Navodi se da će izgradnja integrisanog upravnog sistema, korišćenjem blockchain-a, povećati nivo korišćenja od strane ljudi tako što će povećati pogodnost elektronske uprave, a njegovo uvođenje u zemljišnu upravu može povećati pouzdanost transakcija i sprečiti zloupotrebe u prometu nepokretnosti. Za sistem upravljanja distribucijom i izvoznim carinjenjem, koji bi prilikom izvoza poljoprivrednih proizvoda koristio blockchain tehnologiju, smatra se da može povećati transparentnost distribucije, unaprediti efikasnost i pojednostaviti upravnih radnji.

U 2018. godini u Srbiji je bilo 130 blockchain programera, dok ih je u 2019. bilo između 700 i 800. Takođe, Izveštaj Startup Genome za 2020. godinu pozicionirao je Srbiju na peto mesto u svetu po broju blockchain programera. U Srbiji od 2018. godine postoji Srpska blockchain inicijativa, koja okuplja kompanije i pojedince u cilju formiranja centra blockchain dešavanja uz razvijanje ekosistema u pravcu podrške i regulacije blockchain tržišta.

Od 29. juna ove godine započeta je primena Zakona o digitalnoj imovini. U pitanju je prvi zakon u Srbiji koji reguliše trgovinu digitalnom imovinom, poput trgovanja kriptovalutama koje koristi blockchain tehnologiju. Ključna novina odnosi se na uvođenje virtuelne valute i digitalnih tokena kao validnog sredstva razmene između fizičkih i/ili pravnih lica, kao i legalizacija rudarenja digitalne imovine. Iz pravnog ugla je najznačajnije to što se transakcijama s digitalnom imovinom od sada garantuje pravna zaštita.

Korišćeni izvori:

https://ec.europa.eu/croatia/cryptocurrencies_and_blockchain_all_you_need_to_know_hr

https://www.bitpanda.com/academy/en/lessons/how-does-a-blockchain-work/

https://www.istokpavlovic.com/blog/konacno-jednostavno-objasnjenje-sta-je-blockchain-bitcoin-majnovanje-i-kriptovalute/

https://www.netokracija.rs/sta-je-to-blockchain-135366

https://startit.rs/uvod-u-blockchain/

https://www.link.co.rs/blog/linkgroup-prvi-u-srbiji-uvodi-blockchain-tehnologiju-u-rad-svojih-obrazovnih-ustanova

https://samoobrazovanje.rs/blockchain-tehnologija-vodic-za-pocetnike/

http://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/Blockchain-studija-NIA_srb.pdf

http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2016/03/Seminar-katedre-2017-Potencijali-i-ograni%C4%8Denja-privatnih-digitalnih-valuta-PDF.pdf

https://www.blockchain-council.org/blockchain/top-10-countries-leading-blockchain-technology-in-the-world/

https://www.statista.com/topics/5122/blockchain/#dossierSummary__chapter1