Mesec inovacija

Opis problema

Za nas inovatore postoji problem KOREKTNE REALIZACIJE SVOJE INOVACIJE. Sam - inovator mora da to radi i sukobi se sa brojnim problemima. Predlazem da to resi ustanova koju treba formirati kao BERZA TEHNICKIH I TEHNOLOSKIH RESENJA.

Predlog resenja

OVA INSTITUCIJA NEDOSTAJE SRBIJI A KOJA GARANTUJE NJEN UBRZANI RAST INSTITUCIJA INOVATORA „TESLIANA“ BERZA TEHNICKIH I TEHNOLOSKIH IDEJA I PROJEKATA VALIDNIH ZA TRZISTA PROBLEM - Vrlo slab odaziv umnih ljudi u ponudi inovativnih tehnickih i tehnoloskih resenja. - veliki problemi koje inovatori dozivljavaju u procesu realizacije svojih inovacija. - mnoge inovacije budu zloupotrebljene otudjenjem od autora i drugi problemi. RESENJE U zelji i nameri da iznadjemo nacin kako stvoriti mogucnost brzeg razvoja na duhovnom i ekonomskom planu, smatram da je jedan od kljnucnih nacina MOBILIZACIJA UMNIH LJUDI u matici i dijaspori koji ce svoje stvaralacke sposobnosti da stave u funkciju razvoja nase zemlje. Cilj ove mobilizacije je: - da kroz organizovanu trzisnu formu stvaraoci iz matice ponude svoje ideje, programe i projekte - intelektualnu svojinu kao robu za trziste u formi licitacije zainteresovanima sa najboljom ponudom. - da stvaraoci iz dijaspore, imaju mogucnost ponude svog stvaralastva, i - da stvaraocima iz drugih drzava ponude adekvatne mogucnosti plasmana svojih inovacija. Za ostvarenje ove ideje predlazem: - da se u nasoj matici povede kompetentna rasprava o celishodnosti realizacije ove ideje, - da se u sastavu PKB ili drugoj instituciji formira odeljak pod nazivom Berza ideja, programa, projekata - intelektualne svojine, - da ova institucija dobije naziv naseg najuspesnijeg inovatora Nikole Tesle - TESLIANA, - da se u Berzi zaposle osobe koje su spremne i sposobne da organizuju i realizuju sve planirane zadatke, - da se Berza opremi odgovarajucom infa strukturom za uspesno obavljanje poslova, - da Berza funkcionise legalno – zakonito u svim svojim segmentima i ne dozvoli bilo kakvo„mesetarenje“ sa subjektima intelektualne svojine i njihovim inovacijama, odnosno rigorozno spreci otudjenje i zloupotrebu inovacija, - da Berza tesno saradjuje sa Zavodom za intelektualnu svojinu iz cije baze podataka bi koriatila i trzisno proveravala validnost i profitabilnost patenata kao i tehnickih unapredjenja, - da Berza ostvaruje saradnju i sa drugim zakonskim asocijacijama koje su u bilo kakvoj formi namenjene stvaralastvu u nasoj matici i sire, i - da Berza iz centra u Beogradu formira RECEPTORE sirom Srbije i Republike Srpske .A po ukazanoj potrebi i u drugim drzavama. Ako se krene u realizaciju ove ideje ( prema mogucnostima – sto pre) Srbija bi bila, za sada jedina u svetu, koja bi stvorila stvarne mogucnosti valorizacije stvaralastva. Time bi u prvi plan razvoja nase zemlje postavila ljude - stvaraoce i od toga imala visestruku korist. Autor ideje, Prof. dr Slavko Radosavljevic, dipl. ing. 34 622797955

Opis problema

Nepostoji nači da se finasiraju inovativne ideje, način realizacije i praktične primene i pored imanja ideje.

Predlog resenja

Opis problema

Kada nerezidenti ostvare prihod na teritoriji Republike Srbije, kako bi izvršili transfer sredstava u inostranstvo, potrebno je da pribave potvrdu od Poreske uprave da nemaju neizmirene poreske obaveze u Republici Srbiji po osnovu tog konkretnog pravnog posla na osnovu koga su ostvarili prihod (član 29. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju).

U praksi, često se dešava da Poreska uprava odbija da izda ovo uverenje, te nalaže podnosiocu da dostavlja dodatnu dokumentaciju, koja nije potrebna za utvrđivanje činjeničnog stanja (npr. ugovor kao osnov iako je potraživanje utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom, potvrdu banke da je plaćena cena kad je potraživanje otkupljeno itd). Ovo je naročito česta situacija u slučajevima kada ostvaren prihod ne podleže oporezivanju u Republici Srbiji, odnosno kada za nerezidenta nije nastala poreska obaveza u Republici Srbiji, a nije u mogućnosti da pribavi akt od nadležnog poreskog organa.

Usled navedenog, nastaje situacija da ova lica ne mogu da transferišu svoj novac u inostranstvo, iako nemaju neizmirene poreske obaveze u Republici Srbiji, čime se u značajnoj meri ograničava pravo na imovinu ovih lica, i čime se demotivišu nerezidenti da posluju u Republici Srbiji.

Predlog resenja

Predlog potrebne dokumentacije kada je u pitanju oporeziv prihod: 1) Rešenje nadležnog organa; i 2) Potvrda da je plaćen porez ako je utvrđena poreska obaveza.

Predlog potrebne dokumentacije kada je u pitanju prihod koji nije oporeziv: 1) Osnov prihoda – sudska odluka, ugovor ili drugi akt koji predstavlja osnov prihoda iz koje se jasno vidi šta je glavni dug, a šta kamata; 2) Potvrda banke o iznosu i poreklu sredstava na računu; 3) Potvrda o rezidentnosti.

Potrebno je dopuniti član 29. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju rečima: “odnosno potvrdu nadležnog poreskog organa da iz tog posla nije nastala poreska obaveza u Republici Srbiji.“

Posebnim uputstvom o izdavanju poreskih uverenja i potvrda nerezidentima za potrebe prenosa sredstava u inostranstvo, treba jasno i dosledno urediti postupak izdavanja uverenja ili potvrde, i naglasiti dužnost poreskog organa na izdavanje akata u zakonom propisanom roku i propisati da je posledica nepostupanja u roku neoboriva pretpostavka da je izdata potvrda o nepostojanju poreske obaveze, te da je poslovna banka dužna da bez te potvrde sprovede traženi transfer novca u inostranstvo.

Opis problema

Usvajanjem nove Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u 2019. godini uvedena je objektivna formula za obračun poreskih obaveza paušalnih obveznika i omogućena automatizacija izdavanja rešenja čime je značajno povećana transparentnost samog postupka i omogućeno preduzetnicima da bolje planiraju svoje poslovanje.

Članom 110. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da obveznik paušala svoju obavezu izmiruje u roku od 15 dana po isteku svakog meseca, članom 60. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da doprinose plaća u roku utvrđenom zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, a Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisana obaveza plaćanja obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Međutim, za razliku od zarade gde se porezi i doprinosi plaćaju kroz objedinjenu naplatu na jednoj uplatnici, paušalna obaveza se i dalje naplaćuje kroz četiri različite uplatnice na tri različita računa što preduzetnicima prouzrokuje probleme u praksi poput potrebe za preknjižavanjem pogrešno uplaćenih sredstava, ali i naplate provizije banaka za svaku od četiri uplatnica.

Predlog resenja

Predlažem da se omogući da preduzetnici paušalci svoje poreske obaveze po osnovu penzionog i zdravstvenog osiguranja plaćaju na jedinstveni uplatni račun, sa koga će se ta sredstva automatski knjižiti u skladu sa osnovima po kojima se te uplate vrše. S tim u vezi potrebno je izmeniti Pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, tako što će se izmeniti Prilog 1 Pravilnika i omogućiti objedinjena naplata poreza i doprinosa koje uplaćuju paušalni obveznici. Sprovođenjem ove preporuke broj godišnjih uplata bi se smanjio za impresivnih 2,6 miliona transakcija, a poreski obveznici bi ostvarili znatne uštede po osnovu plaćanja provizije za bankarske usluge, a predupredili bi se i problemi sa uplatama na pogrešne račune i potrebom preknjižavanja tih sredstava sa jednog na drugi račun.

Opis problema

Zakon o privrednim društvima (član 578.) propisuje da je poslovno udruženje - pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi postizanja zajedničkih interesa. Time Zakon o privrednim društvima, suprotno prirodi klastera, koji je poslovno udruženje, ograničava članove poslovnog udruženja na privredne subjekte (privredna društva i preduzetnike), pa iako su klasteri suštinski poslovna udruženja iz Zakona o privrednim društvima, formalno-pravno se registruju kao udruženja u opštem smislu. Klasteri, prema tome, nisu zakonom prepoznati na pravi način.

Predlog resenja

Klasteri, koji u svom članstvu imaju, pored  privrednih subjekata - privrednih društava i preduzetnika, i obrazovne ustanove i druge institucije naučno-istraživačkog, obrazovnog, vanprivrednog i neprofitnog karaktera, iako su suštinski poslovna udruženja iz Zakona o privrednim društvima, formalno-pravno se registruju kao udruženja u opštem smislu, uređena Zakonom o udruženjima („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009, 99/2011 - dr. zakoni i 44/2018 - dr. zakon), kojim je propisano da je udruženje - dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica. Klasteri, prema tome, nisu zakonom prepoznati na pravi način.

U odredbama Zakona o privrednim društvima kojima se uređuju poslovna udruženja trebalo bi izričito utvrditi klaster kao vrstu poslovnog udruženja i propisati da, pored privrednih subjekata, i drugi subjekti mogu biti članovi poslovnog udruženja, što odgovara pojmu i prirodi klastera.

Opis problema

Razvoj i testiranje inovativnih rešenja traže fleksibilnost regulatornih rešenja. Jedan od načina da se to postigne je tzv. regulatorni sendboks (eng. regulatory sandbox) - regulatorno sigurno testno okruženje.

U Evropskoj uniji, kao i svetu uopšte, ovi mehanizmi su najčešće primenjeni u finansijskom sektoru – finansijskoj industriji (bankarstvo, FinTech, osiguranje), ali ubrzano počinju da traže svoju primenu i na drugim poljima.

Predlog resenja

Jedan od načina primene regultornog sendboksa, odnosno regulatornog sigurnog testnog okruženja je da se zakonom i, po potrebi, propisom donetim na osnovu zakona utvrde uslovi za izuzetak od opšteg regulatornog režima, tj. za poseban regulatorni režim, koji može da proizvodi dejstvo po sili zakona ili tako što bi nadležni organ, po zahtevu, u upravnom postupku donosio rešenje o dozvoli za konkretan regulatory sandboх.

Regulatorno sigurno testno okruženje i veštačka inteligencija, svakako, značajnu primenu mogu naći u oblasti zdravstva i medicine, omogućavanjem inovacionim subjektima da testiraju svoje proizvode – poput novih medicinskih sredstava - u začenoj fazi, pa bi prototip, nakon eksperimentalne faze, stekao potvrdu o konceptu (eng. proof of concept) i dokument o bezbednosti, kako bi mogao da bude testiran na ograničenom krugu korisnika, da bi, potom, po uspešnoj realizaciji te faze, nosilac dobio dozvolu za proizvodnju medicinskog sredstva

Opis problema

Grupno finansiranje je važan izvor finansiranja za startapove, te je stoga potrebno zakonski urediti ovu oblast, kao i sve oblike grupnog finansiranja (investment-based, lending-based, donation-based i rewards-based).

Predlog resenja

Potrebno je izraditi Zakon o grupnom finansiranju i uskladiti ga sa propisima Evropske unije, kao što je Uredba o evropskim pružaocima usluga grupnog finansiranja, koja je doneta oktobra 2020. godine.

Opis problema

Smatram da je potrebno više motivisati poslovne anđele da ulažu u projekte/poslovne ideje preduzetnika koji se nalaze u početnoj fazi razvoja.

Predlog resenja

Podrška za poslovne anđele bi mogla da se realizuje kroz uvođenje poreskog kredita na godišnji porez na dohodak građana u slučaju investiranja u startape. To bi podrazumevalo smanjenje poreske obaveze za godišnji porez na dohodak srazmerno vrednosti uloženih sredstava, a najviše do 50% poreske obaveze.

Opis problema

Iako su inovatorima na raspolaganju različite vrste finansiranja, manjka opcija za finansiranje preduzeća koje se nalaze u ranoj fazi razvoja inovacije.

Dodatno, kako bi se podstakao veći obim osnivanja startapova, važno je mobilisati i privatni kapital fizičkih i pravnih lica, kao i institucionalnih investitora, kao alternativne izvore finansiranja. Međutim, još uvek ne postoji svest niti razumevanje potencijalnih
investitora da svoju štednju usmere ka startapima, iako postoji mogućnost velikog povraćaja investicije.

Predlog resenja

Potrebna je podrška u vidu povećanja raspoloživih fondova za finansiranje, pre svega kroz mehanizme bespovratnih sredstava, koje najčešće obezbeđuje država (Fond za inovacionu delatnost) ili međunarodni donatori, a od nedavno i privatne kompanije
(StarTech, Phillip Morris).

Potrebno je razmotiti predlog da država putem Fonda za inovacionu delatnost smanji rizik investicije kroz ko-investiranje ili garantne šeme kako sa fondovima preduzetničkog kapitala, tako i sa poslovnim anđelima.

Opis problema

Dodatni ekspertski angažman profesora administrativno je komplikovan, i podrazumeva dobijanje dozvola od institucije na kojoj je
zaposlen. Zbog toga, profesori koji sarađuju sa privredom neretko otvaraju sopstvene biznise povezane sa naučnom oblašću kojom se bave, čime fakulteti sa jedne strane gube reference, ali i prihode od takve saradnje.

Predlog resenja

Kako bi se ova oblast regulisala, predlažem da se razmotri da se centri za transfer tehnologije, inovacioni centri ili druge organizacione jedinice pri fakultetima organizuju u formi privrednog društva, te da preko njih profesori i drugi angažovani pri fakultetima pružaju svoje ekspertske usluge privredi.

Opis problema

Saradnja nauke i privrede je dugogodišnja tema, koja zahteva konstatan rad i razvoj. Naučni rad, odnosno istraživanja bi trebalo komercijalizovati, kako bi se ostvario povoljan efekat na dalji razvoj istraživanja, te na privredu, ekonomiju i društvo. Saradnja treba da rezultira stvaranjem novih ili pobolјšanih komercijalno orijentisanih proizvoda i usluga, kao i inovativnih tehnologija sa značajnim budućim učinkom i tržišnim potencijalom. Značajna karika u lancu saradnje nauke i privrede su repozitorijumi naučno-istraživačke infrastrukture.

Predlog resenja

Smatram da bi izrada repozitorijuma naučno-istraživačke infrastrukture, koji bi bio dostupan preko internet stranice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, obezbedila veću vidljivost rada naučno-istraživačkih organizacija, a samim tim i omogućila osnaživanje saradnje sa privatnim sektorom. Putem predstavljanja mapiranih naučnoistraživačkih potencijala naučno-istraživačkih organizacija,  implementiranih projekata, prezentacije tih informacija na internet stranicama naučno-istraživačkih organizacija, obezbedilo bi se i pružilo dodatno praćenje uspešnosti saradnje akademske zajednice i privrede, kao i efikasnija komunikacija i saradnja među njima.

Opis problema

Primetan je nedostatak znanja studenata o preduzetništvu i poslovanju generalno, a posebno o upravljanju i vođenju poslovanja, što uključuje administrativne i finansijske aspekte.

Takođe, sve veći broj studenata tokom trajanja studija započinje svoje radno angažovanje, a neretko se dešava da napuste studije čime ostaju bez važne teorijske osnove za dalji karijerni razvoj.

Osim toga, akademske studije treba učiniti efikasnijim na način da fokus bude na istraživanjima.

Predlog resenja

Kako bi se inovativna rešenja nastala na fakultetima u većoj meri komercijalizovala, a imajući u vidu ekspanziju IKT industrije, predlog je uvođenje kurseva tehnopreduzetništva na tehničkim fakultetima, bilo kao deo obaveznog ili izbornog kurikuluma.

Kako bi imali kvalitetan i konkurentan kadar, privreda bi trebalo da stimuliše studente koji kod njih rade, da završe studije bilo kroz propisivanje obaveze završetka studija u određenom roku, ili kroz neke druge stimulativne mere (npr. bonus na zaradu).

Kako bi se akademske studije učinile efikasnijim predlažem da, po uzoru na evropske zemlje, kandidati unapred apliciraju na doktorske studije sa razrađenom idejom za istraživanje kroz podnošenje predloga projekta, i nominovanjem mentora koji bi pratio temu, čime bi se i prosečna dužina studiranja skratila.

Opis problema

Svetski izveštaji i liste o digitalnoj ekonomiji ukazuju na nedovoljnu saradnju nauke i privrede. Jedan od najpoznatijih svetskih indeksa, Globalni indeks inovativnosti ocenjuje da istraživačka saradnja univerziteta i industrije Srbije ima skor od 39,6, od ukupnih 100. Kako bi se intenzivirala saradnju ova dva sektora predlažem uvođenje industrijskih doktorata po uzoru na liderske zemlje u domenu inovacija (Švedska, Danska). 

Industrijski doktorat u Švedskoj predstavlja trogodišnji projekat koji se realizuje u saradnji između preduzeća iz privatnog ili javnog sektora, kandidata za doktorske studije iz oblasti industrije i fakulteta. Za vreme ovog programa student doktorskih studija treba biti zaposlen u sektoru industrije i upisan na fakultet.

Predlog resenja

Trebalo bi definisati pravni okvir za uvođenje programa industrijskoj doktorata. Doktorand bi paralelno sa studijama bio zaposlen u kompaniji za čije potrebe sprovodi istraživanje. Na taj način, univerziteti će sarađivati sa kompanijama koje pokrivaju troškove školarine i istraživanja za doktoranda.

Opis problema

Naučno-industrijska saradnja u Srbiji je sporadična i zasniva se na ličnim kontaktima i inicijativama, i iako je razvijena infrastruktura za ovaj tip saradnje, nedostaje veća mobilnost naučno-istraživačkih radnika ka privredi. Takođe, fokus naučnih i akademskih radova nije na njihovoj praktičnoj primenljivosti. Tome u prilog govore podaci NALED-a koji pokazuju da je svega 3% preduzeća razvilo inovaciju u saradnji sa univerzitetima i naučnim organizacijama.

Predlog resenja

U cilju ojačavanja saradnje nauke i privrede, predlažem izmenu Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS“, broj 49 od 8. jula 2019.) i podzakonskog akta - Pravilnika o sticaju istraživačkih i naučnih zvanja (\"Službeni glasnik RS\", broj 159 od 30. decembra 2020.) budući da ova dva akta bliže definišu način sticanja zvanja istraživača, tako da se saradnja sa privredom dodatno boduje pri sticanju istraživačkih i naučnih zvanja.

Opis problema

Saradnja nauke i privrede pri razvoju inovacija nije na visokom nivou. Podatak NALED-a pokazuje da je samo 3% preduzeća razvilo inovaciju u saradnji sa akademskom i naučnom zajednicom.

Predlog resenja

Kako bi se rad naučnoistraživačkih institucija usmeravao ka potrebama privrede, trebalo bi razmotriti modifikaciju sistema vrednovanja i bodovanja za izbor u zvanje istraživača. Pravilnikom o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja (\"Službeni glasnik RS\", broj 159 od 30. decembra 2020.) predviđeno je da se sistem vrednovanja zasniva na sistemu bodovanja za izbor u zvanje istraživača. Smatram da bi trebalo modifikovati Pravilnik na način koji bi dodatno nagrađivao sve oblike saradnje sa privredom i zaštitu i komercijalizaciju intelektualne svojine.

Opis problema

Smatram da trenutno ne postoji jasan okvir za postupanje sa rezultatima naučnoistraživačkog rada i da ne postoji dovoljna edukacija o važnosti zaštite intelektualne svojine.

Predlog resenja

Kako bi se obezbedio jasan okvir za postupanje sa rezultatima naučnoistraživačkog rada, potrebno je razviti modele za interne pravilnike o pitanjima vezanim za identifikaciju, pravnu zaštitu i komercijalizaciju intelektualne svojine za naučnoistraživačke
organizacije i inovativne subjekte (zajedno: organizacije). Ovim opštim aktom – pravilnikom, bi se bliže uredila pitanja koja se odnose na:
- predmet zaštite intelektualne svojine, koja je nastala kao rezultat istraživanja i drugog delovanja u organizaciji i van nje;
- uslove i pravila na osnovu kojih se sprovodi pravna zaštita intelektualne svojine u organizaciji;
- postupke u slučaju nastanka inovacije u organizaciji u cilju ostvarivanja zaštite intelektualne svojine (identifikacija, prijava unutar organizacije, razmatranje prijave i procenjivanje – davanje mišljenja od strane komisije, donošenje odluke, rokovi za
postupanje, zaključenje i sadržina ugovora, registracija i dr);
- načine komercijalnog iskorišćavanja intelektualne svojine (osnivanje spin of ili startap društva, pružanje usluga zasnovanih na intelektualnoj svojini, ugovor o licenci, ugovor o kupoprodaji prava intelektualne svojine i dr.) i prava i obaveze organizacije i zaposlenih u tom pogledu;
- zaštitu tajnosti podataka – poslovnu tajnu;
- vođenje evidencija o intelektualnoj svojini;
- druga pitanja koja je potrebno urediti.

Dodatno, paralelno treba raditi na edukaciji ovih aktera o važnosti intelektualne svojine i njene zaštite kroz organizaciju seminara, treninga i sl.

Opis problema

Ulaganje u istraživanje i razvoj u privatnom i javnom sektoru je niže od proseka zemalja u Evropskoj uniji. Takođe, tek svaki 10 zaposleni je inicijator inovacija, te treba motivisati zaposlene u ovom procesu.

Predlog resenja

Imajući u vidu da je ulaganje u istraživanje i razvoj u Republici Srbiji više nego dvostruko niže od proseka EU i standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom, potrebno je povećati budžetska ulaganja u nauku.

Takođe, privatni sektor ulaže u istraživanje i razvoj značajno manje od proseka EU, te stoga treba raditi stvaranju uslova da se ta ulaganje isplate, na domaćem ili međunarodnom tržištu, kao i na jačanju svesti privrednika o benefitima inoviranja i R&D aktivnosti, kroz šire javne kampanje, ali i specifične edukativne aktivnosti (treninzi, info dani).

Kompanije bi mogle da stimulišu veće učešće zaposlenih u procesu kreiranja inovacija, bilo kroz kreiranje paketa nagrađivanja zaposlenih u vidu bonusa na zaradu, ali i kroz korišćenje mehanizma „prava na sticanje udela” u okviru rezervisanog sopstvenog udela društva sa ograničenom odgovornošću.

Opis problema

Nemogućnost jednostavnog integrisanja sistema naplate.

Predlog resenja

Stripe

Opis problema

Poštovani, Javna preduzeća imaju administrativne procedure koje ograničavaju finansiranje inovacija, jer podležu zakonu o javnim nabavkama i drugim zakonskiim procedurama. Na ovaj način se onemogućava efikasna podrška inovacijama, jer one često podrazumeavaju aktivnosti koje su neopiljive i neizvesne.

Predlog resenja

Predlog rešenja je izmene zakona ili formiranje zakonskih osnova za podršku inovatorima, tako što će to biti eksplicitno navedeno.

Opis problema

Iskustvo pokazuje da najveći broj start-upova koji dobijaju podršku dolazi iz IT industrije, koja je sad u ekspanziji, ali smatram da nije jedina industrija koja treba da se razvija u Srbiji i neograničeno se favorizuje. Dok je za pokretanje IT kompanije potrebno izdvojiti količinu novca dovoljnu za kupovinu kvalitetnog računara (1000-2000 eur), u drugim oblastima su ulaganja neuporedivo veća, posebno u proizvodnim granama industrije.

Predlog resenja

Razdvojiti pozive za IT industriju od ostalih i srazmerno povećati ulaganje u proizvodne start-upove.

Opis problema

Problem 1: Studenti Univerziteta predstavljaju veliki rezervoar kreativnih ideja i solidnog znanja koji je u velikoj meri neiskorišćen tokom studiranja. Značajan problem u realizovanju ovog potencijala predstavlja nepostojanje konkretne i institucionalne podrške za razvoj studentskih preduzetničkih projekata od ideje do realizacije, pa zato studenti često odustaju od ideje o pokretanju sopstvenog biznisa pre nego što i pokušaju. Problem 2: Obrazovni sistem je i dalje nefleksibilan, dominantno na teoriji zasnovan i orijentisan na produkovanje kadrova koji će raditi u već postojećim kompanijama. Problem 3: Značajan broj studenata po završetku studija teško nalaze prvo zaposlenje, vrlo često jer nemaju nikakvo radno i praktično iskustvo, ali i zbog nedostatka kontakta sa postojećim kompanijama i potencijalnim poslodavcima.

Predlog resenja

Rešenje 1: Potrebno je kreirati takav program podrške koji će pomoći u prevazilaženju ovog problema i omogućiti studentima da pristupe neophodnim resursima i da iskažu svoj kreativni potencijal, da se u praksi bave preduzetništvom, da uče od obučenih trenera i iskusnih preduzetnika o pokretanju i vođenju posla i da budu u prilici da i sami osnuju sopstveni biznis. Rešenje 2: Potrebno je omogućiti praksu preduzetništva i ponuditi zainteresovanim nastavnicima da deo nastave izvode koristeći njene kapacitete, kako bi preduzetništvo kao razvojna opcija stiglo do što većeg broja studenata, istovremeno promovišući sadržaje i koncept. Rešenje 3: Omogućiti studentima koji nemaju ambiciju da realizuju sopstvene ideje i postanu preduzetnici, a poseduju neophodno znanje, da dođu u kontakt sa kolegama sa izraženom preduzetničkom motivacijom ili kompanijama koje traže nova rešenja i na taj način direktno stiču radno iskustvo angažujući se na rešavanju stvarnih probleme.

Opis problema

Većina startapa na početku svog delovanja ima jako jednostavan mesečni obim svojih obaveza prema državi i mali obim svojih nabavki. Isto tako struktura njihovih usluga prema klijentima je najčešće veoma jednostavna i retko se dešava. To se pogotovo odnosi na IT startape (većina) koji u principu nemaju nikakve materijalne troškove u razvojnoj fazi. A svi moraju da imaju knjigovođu, koji opet proizvodi neke troškove i oduzima neko vreme koje se može bolje iskoristiti.

Predlog resenja

1. Uvesti da za svakog zaposlenog postoji samo jedan poziv na broj na žiro računu Objedinjene naplate poreza i doprinosa. U ovom trenutku se to menja svakog meseca i zahteva direktno angažovanje knjigovođe i startapa za svakog zaposlenog svakog meseca da bi se sve obaveze pravilno obračunale i uplatile. Prednosti: - Ovo će omogućiti startapima da jednom obračunate poreze i doprinose automatski trajnim nalogom plaćaju svakog meseca bez dodatnog angažovanja knjigovođe i trošenja svog vremena. - Ovo će značajno smanjiti broj problema i potreba za \"preknjižavanjem\" zbog grešaka tokom uplate, i time smanjiti angažovanje države.

2. Napraviti jednostavnu onlajn aplikaciju gde startapi mogu sami da vrše knjiženje svojih uplata prema svojim dobavljačima, ili naplatu svojih faktura prema klijentima. Ovakve aplikacije postavljaju samo pitanja i onda na osnovu odgovora korisnika same određuju konto na koji treba da se zavede neka faktura. Čak i da se desi neka manja greška, nema štete ni po koga, jer većina startapa u svojoj početnoj fazi i tako i tako nisu poreski obveznici u sistemu PDV-a. - Ovo će državi dodatno omogućiti lakšu kontrolu i naplatu obaveza startapa, a startapima pohjeftiniti poslovanje u smislu da neće morati da angažuju knjigovođu i da neće morati da se bave završnim godišnjim računom.

Opis problema

Postoje firme koje od samog razvoja ne mogu da prate izmirenje svih prispelih obaveza i zbog toga ulaze u blokade firme. Ovo ne znači da takva firma ne zaslužuje da dobije subvencije. U konkursnoj dokumentaciji piše da se ne sme prijaviti za isti projekat na više subvencionisanih programa, a izlazi se u susret da neke firme promene svoje projekte i ako su prošli na drugim mestima diskriminušući male firme koje se bore da razviju proizvod.

Predlog resenja

Predlažem da se izbaci iz uslova konkursa da firme koju su bile u blokadi ne mogu da konkurišu, vec da ekspertska komisija pročita razvojni put kompanije i onda odluči, da li ta firma ne treba da dobije subvencije.

Opis problema

Upoznavanje i primena Agilnog u IT domenu

Predlog resenja

Opis problema

1. Startapi imaju problem da dođu do finansijskih sredstava. --> Kada bi startapi imali tržište, a nakon što je visokotehnološki/inovativni proizvod ili usluga spreman, onda ne bi ni postojao problem finansija.

2. Startapi imaju vrhunske proizvode i usluge za koje nemaju tržište u Srbiji. Isključeni su u startu. --> Ne postoji nijedna uspešna startap priča i velika korporacija u svetu, da nije počela na domaćem tržištu. Probajte da zamislite šta bi bilo od Majkrosofta, Huaveia, Samsunga, Simensa, BMVa, itd. u svojoj najranjivijoj fazi da su bili sprečeni da prodaju svoje proizvode i usluge svojoj zemlji, kao što je kod nas slučaj.

3. Startapi su isključeni iz najvećeg dela nabavki države za energetiku, zdravstvo, odbranu, obrazovanje,... Srpski startapi su u svojoj zemlji u podređenom položaju.

4. Startapi su u startu diskvalifikovani iz najvećeg dela nabavki inovativnih ili visokotehniloških proizvoda i usluga, kod velikog dela privrede koja može imati potrebe za time, a koja je većinom u stranom vlasništvu. Startapi su u svojoj zemlji, i ovde, u podređenom položaju u odnosu na strane dobavljače visokotehnoloških dobara i usluga. Pred Srbijom je veliki posao na efikasnijem korišćenju energije, uvođenju obnovljivih izvora energije, unapređenju korišćenja uglja, digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji... Zašto iz toga u startu isključiti najinovativniji deo društva i time ih poslati u inostranstvo gde će oni raditi na istim tim projektima koji će kasnije biti prodavani Srbiji??? 

Predlog resenja

1. U velikim srpskim državnim preduzećima (EPS,...), kao i korisnicima visokotehnoloških proizvoda i usluga (odbrana, zdravstvo, obrazovanje) promeniti procedure tako da startapi mogu da ponude svoja nova/inovativna rešenja. --> Svi će prvo reći da to nije moguće, ali to nije tačno. Postoje mnogi modeli nabavki, gde je moguće da se jedan novi/inovativni proizvod ili usluga nabavi, tako da kupac ne snosi rizik, ako se ispostavi tokom korišćenja da taj proizvod njemu ne odgovara ili da nema performanse koje su obećane. Više o tome Vam mogu lično u detalje objasniti, pošto sam lično postavljao inovativne nabavke u jednom delu svoje karijere.

2. Postavljati na političkom nivou pitanja (indirektan neformalni pritisak) velikim i malim stranim kompanijama da li i koliko koriste visokotehnološka/inovativna dobra i usluge iz Srbije? Tražiti od njih da svoje procedure nabavke dovedu u saglasnost sa zakonima Republike Srbije i EU, a koji zahtevaju slobodno tržište dobara i usluga.

3. Edukovati menadžment budžetskih korisnika o važnosti inovacija, sposobnostima srpske startap scene i generalno cele privrede. U redovnom godišnjem planu rada, davati im ciljeve koji se odnose na kontinuirano unapređenje procesa, proizvoda i poslovanja u njihovim organizacijama. Uveren sam da će 1. Direktna ušteda za budžet biti ogromna. 2. Indirektni efekti (zadržavanje kadrova, porezi, doprinosi i potrošnja ostaju u Srbiji, demografija, supstitucija uvoza, rast izvoza, stvaranje novih velikih srpskih kompanija i njihovih snadbevača...) će biti puno veći. I samim tim je problem finansiranja rešen na tržišno realniji način bez ikakvih dodatnih sredstava ili olakšica.

Opis problema

- Odvojena nauka od ekonomije

- Potpuno neiskorišćeno znanje nauke i neprimerena podrška inovacijama

- Zastareli pristup inovacijama

Predlog resenja

Odgovorno upravljanje istraživanjem i inovacijama

Opis problema

Kada otvorite doo, mesečni trošak za poreze i doprinose i knjigovođu izađe oko 300 evra. Startap koji izlazi na tržište sa inovativni biznis modelom u proseku prvih dvanaest meseci nema prihode, to je 3600 evra trošak. Mladi i pametni ljudi koji se bave biznis dizajnom i stvaraju inovacije u najvećem broju slučajeva nemaju ovaj novac i ne mogu da izađu na tržište i osete na svojoj koži šta ono traži i da li njihova inovativna rešenja mogu da nastave razvoj. Posledica toga je manji broj inovacija.

Predlog resenja

Ukinuti poreze i doprinose za novoosnovana preduzeća koja se bave inovacijama u periodu od godinu dana od osnivanja.

Opis problema

Startapi ne mogu da ponude svoje inovativne proizvode i/ili usluge domaćim državnim preduzećima i ustanovama zbog sadašnjih procedura nabavke.

Predlog resenja

Kod inovativnih proizvoda i usluga uvek je problem, kako predvideti učinak nečega što trenutno na tržištu ne postoji i što je sasvim novo i netestirano. To može biti skroz novi proizvod ili usluga koji korisniku omogućuje neku sasvim novu funkcionalnost. A može biti i proizvod ili usluga koji poboljšava neku trenutnu funkcionalnost. Rešenje je Uvesti specijalan proces nabavke za inovativne proizvode i usluge, i to na sledeći način.

1. Prethodno registrovanim innovativnim startapima omogućiti da ponude svoje gotove proizvode, koncepte i usluge direktno odeljenjima nabavke i menadžmentu državnih preduzeća i ustanova.

2. Omogućiti im da brojevima i činjenicama dokažu šta njihov proizvod ili usluga donosi datom preduzeću ili ustanovi.

3. Predlog ugovora nabavke koji sastavlja nabavljač pre početka procesa nabavke promeniti tako, da nabavljač ne snosi nikakav rizik ili trošak ako se ispostavi da proizvod ili usluga ne donose benefit po njega. To se postiže tzv. pay-per-performance, pay-per-saving, pay-per-usage, itd. tipovima ugovora. U ovakvim tipovima ugovora nabavljač plaća samo, ako od nekog proizvoda ima neku korist (finansijsku ili neku drugu) odnosno ako koristi inovativni proizvod ili uslugu. Ovime se indirektno rešava i veliki broj drugih problema startapa koji se odnose na finansiranje i njihovu atraktivnost i poslovni potencijal.

Opis problema

Transfer digitalne imovine se u Srbiji oporezuje porezom na kapitalni dobitak, shodno članu 72. stav 1. tačka 6. Zakona o porezu na dohodak građana. Međutim, trenutno ne postoji mogućnost podnošenja poreske prijave PPDG-3 R u delu ostvarenog kapitalnog dobitka ili gubitka po osnovu prenosa digitalne imovine. Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju nisu obuhvaćena polja u okviru kojih bi trebalo da se utvrđuje porez, ali ni polja u vezi s podacima koji su relevantni za primenu poreskog oslobođenja. Tome treba dodati i poteškoće u vezi sa administriranjem podnetih poreskih prijava. Česte transakcije male vrednosti, konverzije kriptovaluta i kupovine i prodaje kriptovaluta upotrebom specijalizovanih kompjuterskih programa (tzv. botova) se u praksi iskazuju pojedinačno u poreskoj prijavi. To može predstavljati značajno administrativno opterećenje nesrazmerno eventualnoj visini utvrđenog poreza.

Predlog resenja

Dopuniti Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju („Službeni glasnik RS“, br. 90/17... 19/21 ) tako što će se u obrazac PPDG-3 R uneti odgovarajuća polja, odnosno definisati postupak popunjavanja prijave za kapitalni dobitak nastao prenosom digitalne imovine.

Dodatno, izmeniti Zakon o porezu na dohodak građana tako da se objedinjeni poreska prijava za period (kvartal ili šestomesečni period) i izbegne podnošenje pojedinačnih prijava za svaku transakciju ponaosob. Transakcije male vrednosti bi trebalo izuzeti od oporezivanja primenom de minimis pravila.

Opis problema

Formiranje klastera u EU doprinelo je rastu industrijske proizvodnje, razvoju novih industrija, razvoja sektora MSP, povećanom izvozu, razvoju tradicionalno nerazijenih regiona, razvoja poslovne saradnje kao i razvoju poslovne integracije uopšte.

Iako u razvijenim zemljama klasteri igraju ključnu ulogu u jačanju saradnje i povezivanja preduzeća, kao i u jačanju konkurentnosti preduzeća, a posebno malih i srednjih, u Srbiji i dalje klasterski sistem nije u dovoljnoj meri razvijen. Neki od razloga jeste što su preduzeća i dalje nepoverljiva  prema  klasterima,  kao  i  to što oštra  konkurencija među firmama unutar sektora  nadjačava  želju  za  udruživanjem.  Imajući u vidu da je Srbija mala zemlja, da bi naša preduzeća bila konkurentija i mogla da izvoze na strana tržišta, umrežavanje kroz klastere je dobar put. Dosadašnja praksa je pokazala da programi podrške klasterima nisu značajnije uticali na povećanje članstva u klasterima, niti na jačanju odnosa između članica klastera.

Predlog resenja

Treba nastaviti sa politikom programa podrške razvoja inovativnih klastera, poput programa RASa, ali treba usloviti podršku razvoju klastera sledećim pokazateljima uspeha:

1. povećavanjem članstva u klasteru
2. jačanjem odnosa između članica klastera kroz rad na zajedničkim proizvodima i prenosom znanja između aktera u klasteru
3. saradnjom između klastera, naročito između klastera iz različitih sektora
4. izvozom zajedničkih proizvoda na druga tržišta

Ove kriterijume uspeha treba jasno meriti, kroz uvođenje obaveze izveštavanja ne samo u kontekstu realizacije aktivnosti i potrošnje sredstava, već i ispunjenosti navedenih indikatora.

Više o predlozima: http://www.lokalnirazvoj.org/upload/Publication/Documents/2016_11/2016_Klasteri_desetak_godina_kasnije.pdf 

Opis problema

Nacrtom zakona o inovacionoj delatnosti koji je do nedavno bio na javnoj raspravi, po prvi put se uvode poslovni anđeli u srpsko zakonodavstvo, što je važan korak za povećanje broja anđela koji bi ulagali u srpske startape. Ipak, osim načelnog prepoznavanja, nisu predviđene nikakve stimulacije ili olakšice da bi se ovi pojedinci lakše odlučili da ulažu u statupe.

Predlog resenja

Predlažem kreiranje sistema poreskih olakšica za biznis anđele. Kao primer se mogu uzeti zemlje EU, iako je svaka od njih uvela različite benefite, spram svoje ekonomije(https://www.eban.org/wp-content/uploads/2018/07/EBAN-Compendium-of-Fiscal-Incentives-2017.pdf). Tako na primer u Francuskoj, poslovni anđeli mogu da umanje porez na dohodak za 18% od uloženog iznosa sa limitom do 50.000 evra (100.000 evra za bračne parove). Dodatno, pojedinci koji plaćaju na porez na bogatstvo mogu uložiti do 90.000 evra i smanjiti porez na bogatstvo za 50% (dakle, maksimalni odbitak poreza na bogatstvo od 45.000 evra).

Analogno bi u Srbiji mogao da se uvede poreski kredit za godišnji porez na dohodak građana u slučaju investiranja biznis anđela. To bi značilo da se buznis anđelima smanji poreska obaveza za godišnji porez na dohodak srazmerno vrednosti uloženih sredstava, a najviše do 50% poreske obaveze.