Internet inteligentnih uređaja

Otišli ste u supermarket i zaboravili listu sa namirnicama? Nema razloga za brigu. Brzo kontaktirate svoj frižider koji vas obaveštava o svemu što nedostaje i preporučuje vam recept za obrok u skladu sa vašom novom dijetom. Ne paničite, iako niste isključili šporet, uradite to putem aplikacije na telefonu. I dok vam po povratku iz kupovine automobil savetuje rutu sa najmanje zastoja, kod kuće vas već čeka šoljica omiljene kafe koju je sam spremio aparat za kafu, znajući da dolazite.

Iako zvuči kao scena iz filma naučne fantastike, reč o stvarnosti zasnovanoj na savremenoj tehnologiji poznatoj kao Internet inteligentnih uređaja ili Internet stvari (engl. Internet of Things).

Internet inteligentnih uređaja (IoT) predstavlja iskorak u digitalnoj transformaciji svakodnevice u kojoj se uređaji putem interneta povezuju sa drugim uređajima i ljudima. Povezivanjem na internet oni sakupljaju, razmenjuju i analiziraju veliki broj podataka, te donose “inteligentne” odluke u cilju poboljšanja kvaliteta života i okoline.

O rastućem značaju ovog fenomena svedoče i podaci da je u 2018. godini bilo više uređaja povezanih sa internetom (6.8 milijardi) nego ljudi (5.7 milijardi), te da će u 2024. broj uređaja koji koriste ovu tehnologiju preći 22 milijarde. Šampioni u implementaciji IoT su trenutno SAD, Kina, Japan, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo koji zajedno čine 75% globalnog ulaganja u ovu tehnologiju. Podaci ukazuju na to da će do 2025. godine ljudi koristiti uređaje bazirane na ovoj tehnologiji na svakih 18 sekundi, te da će globalno tržište interneta inteligentnih uređaja dostići bilion (hiljadu milijardi) dolara.

frederik-lipfert-XY6rifJ8OvA-unsplash.jpg

Ubrzan razvoj ove tehnologije doveo je do njene ekspanzije van domena inteligentnih kućnih uređaja pa se tako IoT koristi i u proizvodnji, skladištenju robe, personalizaciji proizvoda, hotelijerstvu, zdravstvu i transportu. Osim toga, danas celi gradovi postaju pametni oslanjajući se na primenu ove tehnologije u efikasnijem upravljanju saobraćajem, otpadom, kvalitetom vazduha, vode i energijom. Jedan od takvih primera su ulične svetiljke koje na osnovu podataka o aktivnostima okolini smanjuju ili pojačavaju osvetljenje dovodeći do velikih ušteda u potrošnji energije.

Osnovni preduslov za funkcionisanje Interneta inteligentnih uređaja je upotreba senzora, interneta i analitike. Senzori na uređajima koje svakodnevno koristimo, javnoj infrastrukturi i industrijskim mašinama omogućavaju prikupljanje velikih količina podataka. Ovi podaci se putem interneta prebacuju u centralne sisteme u oblaku, gde se analiziraju i pretvaraju u informaciju na osnovu koje uređaj vrši svoju funkciju i koju dalje komunicira putem mreže sa korisnicima i drugim uređajima.

 

Benefiti

Novi proizvodi i usluge: Prikupljanje i analiziranje velike količine podataka otvara prostor za pametnije korišćenje ili unapređenje postojećih uređaja, kao i kreiranje novih proizvoda i usluga.
Povećanje efikasnosti: Postavljanjem senzora koji nude izveštaj u realnom vremenu i omogućavaju predviđanja o stvarima kao što su kvarovi i rokovi trajanja dolazi do povećanja efikasnosti u proizvodnji i korišćenju dobara i usluga.
Ušteda energije: Efikasnost koju donosi IoT, doprinosi smanjenju potrošnje energije. Neki od primera su pametne ulične svetiljke ili hotelski sistemi koji sami podešavaju ili gase klima uređaje i svetla u sobama.
Bolje razumevanje korisnika: IoT omogućava bolje razumevanje korisnika, njihovih navika i potreba, te kreiranju personalizovanih proizvoda i unapređenih usluga.


Izazovi

Regulatorni okvir: Složenost ove tehnologije postavlja izazove regulativi pre svega u domenu odgovornosti za eventualnu štetu nastalu delovanjem uređaja, ali i zaštite privatnosti i bezbednosti u slučajevima sajber napada, hakovanja uređaja, i zloupotrebe podataka.
Kvalitet i otvorenost podataka: Slobodan pristup pouzdanim i mašinski čitljivim podacima prikupljenih od strane senzora uređaja u javnom domenu i javnih institucija predstavlja poseban izazov u primeni i iskorišćavanju IoT u pametnim gradovima.
Veštine: Implementacija IoT zahteva kako visok nivo analitičkih veština za obradu podataka, tako i osnovne veštine korišćenja savremenih tehnologija čitavog društva.
Prihvatanje nove tehnologije: privredni subjekti često nisu voljni da prilagode svoje biznis modele savremenim tehnologijama, kao ni društvo koje novu tehnologiju ne želi da prihvati ukoliko je ne doživljava kao kredibilnu  i  pouzdanu.


Razbijanje mitova

Internet inteligentnih uređaja ugrožava sigurnost i bezbednost korisnika
Iako IoT otvara pitanja sigurnosti i bezbednosti, ovi izazovi su u najvećoj meri već dobro poznati i vezuju se za korišćenje postojećih tehnologija. Iako jedinstvena regulativa ne postoji, broj država i međunarodnih organizacija koje rade na standardizaciji ove oblasti intenzivno raste.

Zbog pametnih uređaja ljudi gube posao
Činjenica je da razvoj tehnologije vodi ka opadanju tražnje za radnicima na jednostavnim manuelnim poslovima. S druge strane, podaci pokazuju da implementacija interneta inteligentnih uređaja može da značajno poveća potražnju za visokokvalifikovanom radnom snagom.

Savremena tehnologija dehumanizuje društvo
Uvreženo mišljenje je da će društvo razvojem tehnologije postati njen talac. Ipak, postojeći primeri upotrebe IoT pokazuju da ova tehnologija ima potencijal da značajno unapredi kvalitet života, okoline, zdravlja, ali i da pruži mogućnost ljudima da na lakši, brži i efikasniji način obavljaju svoje aktivnosti i time štede vreme.


Internet inteligentnih uređaja u Srbiji

1912.i101.009.IOT internet of things isometric.jpgKada su u pitanju preduslovi za implementaciju interneta inteligentnih uređaja u Srbiji, podaci ukazuju na to da više od 80% domaćinstava i 100% preduzeća poseduje internet priključak. Iako 5G mreža treba da omogući veću povezanost uređaja i bržu razmenu podataka, njeno uvođenje je 2020. odloženo do daljnjeg. Međutim, iste godine na tržište je uvedena Narrow Band Internet of Things tehnologija koja, bazirajući se na 4G mreži, omogućava malu potrošnju energije krajnjih uređaja, povezivanje uređaja na internet čak i u lošim radio uslovima, na teško dostupnim lokacijama i efikasniju i sigurniju razmenu podataka.

Dostupni podaci ukazuju i na visoke cene senzora, nedostatak analitičkih veština i mali broj preduzeća koja analiziraju podatke prikupljenih putem senzora i pametnih uređaja, kao prepreke razvoju ove tehnologije. Tako statistika za 2019. godinu pokazuje da je, osim ograničenog broja velikih preduzeća u oblasti trgovine, informacija i komunikacija, broj domaćih preduzeća koja koriste podatke sa senzora zanemarljiv.

Kada je reč o upotrebi IoT od strane pojedinaca, podaci RSZ pokazuju da čak 93% građana ne koristi inteligentne uređaje, dok svega 4% koristi kućne aparate povezane sa internetom i 3% virtuelne asistente u obliku pametnog zvučnika ili aplikacije. Među ključnim razlozima za nekorišćenje, čak tri četvrtine ispitanika navodi nedostatak potrebe, 10% nedostatak znanja da takvi uređaji postoje, 7% da su troškovi previsoki, dok je bezbednosne razloge navelo manje od 1% ispitanika.

 

3.png

 

 

Na pitanje da li su koristili internet na uređajima koje imaju u svom domaćinstvu, 46% navelo je TV, 7% kućni audio sistem, 6% konzole za igrice, dok je više od polovine odgovorilo da nije koristilo internet na kućnim uređajima. Od uređaja za dnevnu upotrebu povezanih sa internetom, najčešće se koriste pametni satovi, fitnes trake, i povezane zaštitne naočare ili slušalice.

 

1.png

 

Međutim i pored činjenice da je internet inteligentnih uređaja relativno nov fenomen kako u svetu tako i na domaćem tržištu, Srbija ima šampiona u implementaciji ove tehnologije. Proizvodi kompanije Strawberry energy se danas mogu pronaći u više od 50 gradova sveta u preko 20 državа. Ova kompanija je dobitnik  sedam nagrada širom sveta, a njeni proizvodi su 2014. godine svrstani u top 10 urbanih inovacija. Pametne klupe koje proizvodi poseduju senzore koji prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha, temperaturi, buci, vlazi i dr. i putem aplikacije obaveštavaju građane o najbližoj klupi i svim prikupljenim podacima kroz statistiku i grafike u realnom vremenu.

Internet pametnih uređaja pronašao je svoje mesto i u javnom sektoru, te od 2020. javno komunalno preduzeće Parking servis pruža građanima mogućnost pronalaženja i navigacije do najbližeg slobodnog parking mesta putem aplikacije Parking servis, a time i značajnu uštedu vremena.


Izvor: Srbija Stvara