Predstavljeni nalazi istraživanja stavova građana i privrede o inovacionom ekosistemu

Preuzimanje: info listovi i rezultati istraživanja

Na radionici za medije u okviru StarTech projekta, predstavljeni su nalazi NALED-ovog anketnog istraživanja o stavovima građana i privrede o inovacionom ekosistemu. O značaju inovacija i digitalne transformacije i uvođenju visokotehnoloških rešenja u poslovanje govorili su Dragana Vujko, senior menadžer korporativnih poslova u kompaniji Philip Morris International, Dušan Vasiljević, direktor NALED-ovog Odeljenja za preduzetništvo i investicije i Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Ključni nalazi anketnog istraživanja pokazuju da građani nisu dovoljno informisani kada je reč o pojmovima inovacija i digitalne transformacije. Značenje koje građani pridaju inovacijama i inovativnom poslovanju drugačije je od onoga što ti pojmovi zaista i znače, te tako 14,5% ispitanika pojam inovacija poistovećuje sa tehnološkim novinama. Inovacije su najčešće povezane sa informaciono-komunikacionih tehnologijama, stručnim i naučnim delatnostima, a kao inovativne kompanije navode telekomunikacione i kompanije iz prehrambene industrije.

Jedan od ohrabrujućih nalaza upućuje na to da su građani više uvereni u pozitivne strane inovacija, poput unapređenja kvaliteta usluga ili proizvoda (49%), nego u negativne strane, kao što je povećanje otuđenosti među ljudima (19%). Interesantno je da oko 10% građana ne voli da isprobava nove i unapređene proizvode, što je češći slučaj kod starijih, nezaposlenih ili penzionisanih građana, i građana nižeg obrazovanja. Među onima koji vole da isprobavaju nove proizvode, mali deo njih bira inovacije bez obzira na proizvođača, dok se oko 75% ipak ograničava samo na proverene proizvođače.

Zanimljivo je da skoro 40% građana ne zna da navede primer kompanije koja je prošla ili je u procesu digitalne transformacije. Među najčešćim odgovorima je državna uprava (14,9%), koja je više prepoznata od strane starijih građana, dok su na drugom mestu telekomunikacione kompanije. Takođe, više od 70% ispitanika smatra da su razlozi za uvođenje digitalno-tehnoloških rešenja kompanija težnja za povećanjem produktivnosti i profita.

Posmatrano iz ugla privrede, važan podatak je da oko 40% kompanija koje posluju na teritoriji Srbije su inovativne, te da veličina preduzeća utiče na ove procese.  Značajno je istaći da je među velikim kompanijama, devet od deset uvelo inovacije i/ili se digitalizovalo u ovom periodu, a najčešće su to kompanije koje posluju i na evropskom ili svetskom tržištu.

Skoro polovina kompanije se slaže da je inovacija u njihovoj firmi bila novina samo za njihovu firmu, ali ne i u širem kontekstu. Kada je reč o razvoju inovacija, ½ ih razvija samostalno, ili u saradnji sa drugim preduzećima, dok svega 3% sarađuje sa fakultetima i akademskom zajednicom. U čak 2/3 firmi, i to najčešće mikro firmi ne postoji budžet za istraživanje i razvoj. Od onih koji imaju budžet za istraživanje i razvoj, u najvećem broju firmi je budžet ostao isti kao i u prethodne tri godine. Primarni inicijatori inovacija su vodeće strukture firme, a svaki deseti zaposleni se vidi kao kreativac koji može da pokrene inovacije. Intelektualna svojina je nedovoljno zaštićena – svega 2% svih privrednih subjekata je apliciralo za registraciju patenta.

Za privredna društva digitalna transformacija je danas uslov za opstanak na tržištu, a firme je percipiraju kao digitalizaciju kroz uvođenje web site-a i prisustva na društvenim mrežama. Zanimljivo je da se skoro 90% inovacija finansira sopstvenim sredstvima, a 8% kreditima komercijalnih banaka, te da čak 79,6% preduzeća nije apliciralo za programe podrške, a manje od 1% je apliciralo ili koristilo alternativne izvore finansiranja.

Kada je reč o neinovatorima, od 60% firmi koje nisu inovativne, svako deseto preduzeće je odustalo od inovacije. Glavni razlog zbog čega oko 80% preduzeća ne sprovodi inovacije jesta taj da ne vide potrebu za tim. Manje od 10% preduzeća kao razlog navodi da ne vidi benefite i oko 10% preduzeća smatra da postoji previše barijera tome.

Informativne materijale sa radionice možete pronaći na stranici Analize i istraživanja.