Nauka je polazna osnova za inovaciju
Veće ulaganje privatnog sektora u istraživanje i razvoj, industrijski doktorati i snažnije povezivanje naučnih institucija sa kompanijama – neki su od ključnih prioriteta koji su istaknuti na panel diskusiji u okviru događaja „Inovacije bez barijera", prilikom kog je predstavljeno treće izdanje Sive knjige inovacija.
Srbija trenutno izdvaja oko 0,94% BDP-a za istraživanje i razvoj, pri čemu privatni sektor učestvuje sa svega trećinom ulaganja, a Reformska agenda predviđa da taj udeo poraste na 50% do kraja 2026. godine.
Kako je rekla državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović, podrška istraživanjima dostupna je kroz programe poput Fonda za inovacionu delatnost, Fonda za nauku i međunarodnih projekata kao što je SAIGE, ali je važno dodatno osnažiti kapacitete za njihovu realizaciju.
– Potrebno je da naučno-istraživačka zajednica razume značaj saradnje sa privredom, kako za sopstveni razvoj, tako i za razvoj države. Prelazak sa osnovnih na primenjena istraživanja i uključivanje u projekte sa privredom nije jednostavan proces i zahteva dodatna znanja i modele podrške – izjavila je Gnjatović.
Podvučen je značaj jačanja institucionalnih kapaciteta i razvoja veština u oblasti transfera tehnologije, intelektualne svojine i komercijalizacije istraživanja. Projekat SAIGE kroz koji je oko 20 naučnih instituta dobilo podršku izdvojen je kao primer dobre prakse.
Portfolio menadžerka u kompaniji Abela Pharm Ivana Stefanović objasnila je da je za privredu ova saradnja neophodan element dugoročnog razvoja i dodala da već sarađuju sa više naučnih institucija, što je rezultiralo sa više od 40 naučnih istraživanja. Partnerstva su ostvarili sa farmaceutskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, kao i sa Tehnološko-metalurškim fakultetom.
– Za nas je saradnja sa naukom od strateškog značaja, jer nam omogućava da proverimo ideje i razvijemo inovativna rešenja čiji je krajnji cilj unapređenje zdravlja pacijenata. Kroz zajednički rad uspeli smo da unapredimo efikasnost naših proizvoda i razvijemo inovacije koje nas danas pozicioniraju kao lidere u pojedinim segmentima – rekla je Stefanović.
U strukturi ulaganja u istraživanje i razvoj i dalje dominira javni sektor, dok je jedan od ciljeva Reformske agende povećanje učešća privrede kroz nove programe i podsticaje. Kao jedan od važnih mehanizama za unapređenje saradnje izdvojeni su industrijski doktorati, koji bi trebalo da omoguće kompanijama lakši pristup istraživačkom kadru, ali i da mladim naučnicima pruže priliku da karijeru započnu radeći na konkretnim tržišnim izazovima.
– Industrijski doktorati su efikasan način da povežemo nauku i privredu od samog početka karijere istraživača. Na taj način istovremeno jačamo kapacitete kompanija i unapređujemo kvalitet domaće nauke kroz rešavanje realnih problema – navela je Gnjatović.
Panel je zaključila šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u Irena Đorđević Šušić porukom da je za dalji napredak važno voditi se primerima dobre prakse i dodala da je potrebno imati na umu potencijale malih i srednjih preduzeća koja čine 95% domaće ekonomije u oblasti inovacija i saradnje sa naučnim institucijama.
