Ulaganjem u inovacije Srbija može da zaustavi odlazak stručnjaka

Na prvi konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za ulaganje u inovacije i digitalnu transformaciju, u okviru programa StarTech, stiglo je gotovo 230 prijava. Da je interesovanje bilo izuzetno govori podatak da je reč o 7,5 puta više prijava nego što je predviđeno da bude dodeljeno grantova. Više od toga ohrabruje raznovrsnost i kreativnost ideja s kojima su privrednici konkurisali i to nam ukazuje da je budućnost inovacija u Srbiji svetla ukoliko se ovim preduzimljivim ljudima obezbedi dobar regulatorni okvir za razvoj i, podjednako važno, kvalitetni izvori finansiranja njihovih projekata.

Za bespovratnu podršku, koja će u ovoj godini iznositi čak milion dolara, mogli su da konkurišu početnici u poslovanju okupljeni u start-up timove, kao i mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji su već ušli u vode biznisa.

StarTech program prvi je projekat za promociju inovacija i digitalne transformacije privrede koji je pokrenula jedna privatna kompanija. Podršku domaćim inovatorima, u ukupnoj vrednosti od pet miliona dolara, obezbedila je kompanija Philip Morris International, a projekat sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije i organizacijom ENECA – kaže Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za preduzetništvo i investicije  u NALED-u.

Prvi godišnji konkurs za dodelu milion dolara bespovratne pomoći, u okviru programa StarTech, bio je otvoren do 4. juna ove godine. Kako ovaj projekat može pomoći razvoju domaće privrede?

Inovativni preduzetnici i preduzeća su najperspektivniji deo savremene privrede od kog se očekuje da bude nosilac privrednog rasta, i to već sutra, a ne za 10 ili dvadeset godina.  Kompaniji Prada je trebalo 98 godina da dođe do vrednosti od milijardu dolara, kompaniji Harli Dejvidson 86 godina; s druge strane, Yahoo je to uspeo za tri godine, a YouTube za godinu dana. Naša radna hipoteza mora biti da su kompanije koje će 2023. godine vredeti milijardu dolara danas među nama, u fakultetskim aulama, u naučno-tehnološkim parkovima, start-up centrima i u garažama, da se bore da plate račune i da izbace prvi proizvod na tržište pre nego što 3F (family, friends and fools) dignu ruke od daljeg finansiranja. Naš projekat može da bude taj „peti element“, neophodni sastojak koji će omogućiti da neki budući Instagram uspe da preskoči inače nepremostivu prepreku – razvije prototip, izađe na tržište, zaštiti patent ili plasira proizvod u inostranstvu.

Ono što najčešće nedostaje jesu finansijska i mentorska podrška za realizaciju visokotehnoloških projekata. Cilj StarTech programa je da pruži pomoć privrednicima koji svoju budućnost vide u razvijanju i primeni tehnologija budućnosti, da ih ohrabri i podrži da se što odlučnije upuste u digitalnu transformaciju‚ budu konkurentniji na tržištu i kreiraju kvalitetna radna mesta. Pored bespovratnih finansijskih sredstava, pomoći ćemo im i sa do 3.000 sati mentorske podrške. Verujemo da Srbija može da postane poželjna destinacija za visokotehnološke kompanije, da se u velikoj meri preokrene trend odlaska najboljih stručnjaka. U suštini, pomažemo onima koji imaju potencijal da pomognu celom društvu.

Kako biste ocenili inovativnost ideja koje su pristigle u okviru prvog godišnjeg konkursa? 

Ono što veoma ohrabruje jeste to što su se naši inovatori posvetili rešavanju nekih od najvažnijih društvenih izazova, kao što su unapređenje proizvodnje hrane, zdravlje, obezbeđivanje energije, zaštita životne sredine i zanimljivo je da su takve ideje najviše potekle od mladih u start-up timovima koji, verovatno vođeni entuzijazmom, žele odmah da naprave najveće iskorake u inovacijama. Oni iskusniji, u sektoru malih i srednjih preduzeća, svoje ideje su pre svega fokusirali na razvoj već osmišljenih proizvoda koje žele da unaprede, postignu veću prodaju i profitabilnost i osvoje nova tržišta.

Veoma pozitivna stvar je i što je gotovo trećina aplikacija stigla od start-up timova, što je pokazatelj da ima puno novih ideja koje čekaju svoju šansu; ono što je takođe interesantno jeste da bi dve trećine mladih inovatora da svojim inovacijama osvoje međunarodno tržište.

Očekivano je najviše ideja stiglo iz IT industrije i u fokusu imaju razvoj različitih aplikacija i informacionih sistema, kao i upotrebu veštačke inteligencije, ali i izradu video igara. Tu je i značajan broj prijava iz domena poljoprivrede i građevinske industrije, a među zastupljenima su i energetika, finansijski sektor, hemijska industrija, turizam i ugostiteljstvo i dr.

Dobitnici bespovratnih finansijskih sredstava biće poznati u septembru. Koji će biti iznosi grantova i ključni kriterijumi prema kojima će biti rangirani kandidati?

Ovo je prvi od tri javna poziva, u kojima će za tri godine sredstva dobiti oko 100 start-up timova i mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Ove godine dodelićemo oko 30 grantova u rasponu od 15.000 do 100.000 dolara, ukupne vrednosti oko milion dolara. Podelili smo ih u tri partije. Za prvi tzv. LOT mogli su da konkurišu početnici u biznisu osnovani ne pre 2019. i oni će moći da dobiju od 15.000 do 25.000 dolara za razvoj inovativne ideje. Najviše grantova ćemo dodeliti upravo u ovoj partiji. Preduzeća osnovana zaključno sa 2018. mogla su da konkurišu za grantove od 25.000 do 50.000 dolara, za projekte digitalne transformacije ili razvoj inovacija. Oni koji su uz to planirali otvaranje novih radnih mesta i izvoz, mogli su da konkurišu za najveći iznos granta, od 50.000 do 100.000 dolara, u okviru LOT-a 3. Da bismo videli koliko veruju u svoju ideju, predvideli smo i da kandidati obezbede sopstveno učešće u finansiranju projekata, od 10, 20 odnosno 30% vrednosti granta, u zavisnosti za koju partiju su konkurisali. Takođe, uslov za sve firme je da su u potpunosti privatne i većinski u domaćem vlasništvu.

U većini prijava, inovatori su naveli da su im sredstva potrebna pre svega za ljudske resurse, nabavku savremene opreme i dalja istraživanja i razvoj softvera. Pri ocenjivanju najboljih projekata gledaćemo, između ostalog, da li inovacija poseduje lokalni ili  globalni potencijal, da li doprinosi otvaranju novih radnih mesta i izlasku na strana tržišta i dr. Pored toga, posebno će se vrednovati ako predloženi projekti, pored tržišnog potencijala, donose i neke dodatne društvene koristi, kao što su proizvodi od značaja za lica sa posebnim potrebama, unapređenja stanja životne sredine i sl.

Srbija je u grupi umerenih inovatora, zajedno sa Hrvatskom, Mađarskom i Slovenijom. Kako unaprediti sistem podrške institucija i pravni okvir za razvoj inovacija i kako motivisati privrednike da inovacije prihvate kao način razmišljanja u poslovanju?

Srbija može da se pohvali boljim statusom na polju inovacija u odnosu na većinu ekonomija sa sličnim bruto domaćim proizvodom. Na Globalnom indeksu inovacija (GII), zauzeli smo prošle godine 53. poziciju od 131 zemlje. Volimo često da se pohvalimo kako imamo domaće pameti i snalažljivosti napretek, pa ne čudi podatak da na listi GII najbolje stojimo u oblasti znanja i tehnologija. Međutim, u evropskim okvirima se nalazimo među pet najslabije plasiranih, a najviše zaostajemo u oblasti „sofisticiranosti tržišta”, odnosno u podršci razvoju inovacija. U tom smislu je izuzetno važno unaprediti regulatorni okvir, kako bi se stvorilo podsticajno okruženje u kome inovacije mogu da zažive.

Upravo na ovom polju želimo da podržimo  snažniji dijalog javnog i privatnog sektora, da bismo postigli sinergiju svih ključnih činilaca u cilju napretka inovacija u Srbiji. Laboratorija javnih politika, koja je pokrenuta u okviru projekta i osmišljena kao centar izvrsnosti, predstavlja jednu od glavnih karika StarTech projekta i uveliko radi na pripremi sveobuhvatne analize regulatornog okvira za poslovanje inovativnih kompanija, koja će biti osnova za predlaganje unapređenja i reformi u ovoj oblasti.

Kako motivisati privrednike da inovacije prihvate kao način razmišljanja u poslovanju?

U savremenim uslovima privređivanja, inovativnost je jedan od najznačajnijih faktora rasta i razvoja preduzeća. Još važnije, sposobnost da se stalno inoviraju proizvodi i poslovni procesi je danas sve češće uslov opstanka na tržištu. Sva naša istraživanja ukazuju da je kod nas veza između privrede i akademije, odnosno univerziteta i istraživačkih centara, izuzetno slaba, a baš ta veza treba da generiše inovativnost i kvalitetna radna mesta u firmama koje kreiraju visoku dodatu vrednost. Dobri primeri i uspešne priče su ono što takođe može da usmeri i motiviše privrednike. Zato je važan deo programa promocija inovacija i inovatora. Videćemo da su šampioni inovacija tu oko nas, to su naše komšije i prijatelji, ljudi koji su na vreme shvatili ogroman potencijal koji donose digitalne tehnologije. Projektom StarTech predviđene su tri promotivne kampanje kojima želimo da javnosti ukažemo na značaj inovacija za razvoj društva i predstavimo najuspešnije inovatore u Srbiji. Najperspektivnije projekte i kompanije ćemo promovisati i u lokalnim zajednicama i na nacionalnom planu, kao i na relevantnim međunarodnim investicionim konferencijama.

Koje su još aktivnosti planirane u okviru projekta do kraja ove godine?

Tokom jula selektovaćemo uži krug aplikanata na konkursu i potom u septembru proglasiti dobitnike grantova, kada će i šira javnost dobiti priliku da se upozna s njima. Paralelno sa tim, radimo na pomenutoj analizi regulatornog okvira koju ćemo predstaviti tokom leta, zajedno sa rezultatima prvog istraživanja stavova građana i privrede o inovacijama.

Sa proglašenjem dobitnika grantova na jesen startuje i prva kampanja – Srbija inovira, sa ciljem da građanima i privredi predstavimo značaj inovativnih preduzeća i njihov potencijal. Kraj godine obeležiće objavljivanje prve Sive knjige za inovativnu privredu, koja će na osnovu analize regulatornog okvira i drugih predloga koja prikupimo, ponuditi preporuke za stvaranje uslova za brži rast sektora inovacija.

Na kraju bih ohrabrio naše privrednike koji su propustili priliku da se prijave za prvi krug grantova, ili ne budu uspešni u ovom krugu, da prate aktivnosti projekta i budu spremni da se prijave već u martu sledeće godine, kada očekujemo da bude objavljen sledeći poziv ukupne vrednosti koja neće biti manja od milion dolara.