Objavljen Global Innovation Index: Srbija beleži trend stagnacije u oblasti inovacija
Prema Global Innovation Index izveštaju (GII) za 2025. godinu, koji objavljuje Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Srbija se nalazi na 54. mestu od ukupno 139 posmatranih zemalja. GII meri inovacione sposobnosti i rezultate svetskih ekonomija kroz indikatore kao što su institucije, ljudski kapital, istraživanja, investicije, znanje i kreativni outputi. Srbija zauzima 7. mesto među 36 zemalja sa srednjim dohotkom i 31. mesto među 39 evropskih ekonomija obuhvaćenih izveštajem.
Tokom 2025. godine Srbija je pala na 54. mesto na rang-listi inovacija, nakon što je prethodne godine zabeležila svoj najbolji rezultat na 52. mestu. U poslednjih pet godina pozicija Srbije se kretala između 52. i 55. mesta, što ukazuje na izražen trend stagnacije i odsustvo značajnijeg napretka u razvoju inovacione delatnosti.
Kao najinovativnije tokom 2025. godine izdvojene su ekonomije Švajcarske, Švedske, SAD, Republike Koreje, Singapura, Ujedinjenog Kraljevstva, Finske, Holandije, Danske i Kine. Kina se po prvi put našla u grupi prvih 10 globalnih inovacionih lidera, a Švajcarska je zadržala prvo mesto na rang listi već petnaestu godinu za redom.
Srbija je imala lošiji performans u pogledu inovativnih outputa (57. mesto) u odnosu na inovativne inpute (56. mesto) tokom 2025. godine. Imajući u vidu ovaj podatak, možemo zaključiti da se u Srbiji tokom 2025. godine podsticao razvoj inovacija kroz povećanje obima inputa koji su bili opredeljeni za inovativnu delatnost, ali da je sam ishod inovativne delatnosti bio u padu. Prema ostvarenim inovativnim performansama, Srbija spada u grupu država čije performanse su ispunile očekivanja, imajući u vidu nivo razvijenosti.
Uporedna analiza
Srbija je ispod regionalnog proseka u svim posmatranim oblastima. Ukoliko poredimo performanse Srbije i EU prosek, u nekim kategorijama je zabeležena velika disproporcija. Srbija posebno zaostaje za Evropom u kategoriji uključenosti institucija u inovativnu delatnost, evropski prosek je 59,42, dok je rezultat Srbije 48.08%. Takođe, u kategoriji ljudskog kapitala i istraživačke infrastrukture Srbija ima rezultat od 37,53% , u odnosu na evropski prosek koji iznosi 44,67. Značajna disproporcija primeti se i u oblasti tržišne sofisticiranosti gde evropski prosek iznosi 44,89, dok je rezultat za Srbiju 34,58%. Što se tiče poslovne sofisticiranosti, evorpski prosek iznosi 40,79%, a vrednost za Srbiju je 24,22%. U kategoriji naučnih i tehnoloških autputa evropski prosek je 34,99%, a rezultat za Srbiju 30,78%. Stagnacija i veliko zaostajanje Srbije za inovacijama u Evropi javilo se i u kategoriji kreativnih autputa gde je prosek za Evropu 38,66%, a rezultat za Srbiju iznosi 17,33%.
Inovativne snage Srbije
Najbolje performanse Srbija je ostvarila u kategoriji ISO 14001 sertifikata za životnu sredinu po milijardi BDP-a, u ovoj kategoriji zauzima drugo mesto. Srbija je rangirana na trećem mestu prema odnosu između broja đaka i nastavnika na sekundarnom nivou obrazovanja – ovaj indikator meri koliko učenika dolazi na jednog nastavnika – što je manji broj učenika po nastavniku, smatra se da je kvalitet obrazovnih usluga bolji. Srbija zauzima četvrto mesto u kategoriji ISO 9001 sertifikati za upravljanje kvalitetom po milijardi BDP-a (PPP). Inovativna snaga Srbije ogleda se i u devetom mestu u kategoriji izvoženja usluga u sektoru informaciono komunikacionih tehnologija u ukupnoj vrednosti trgovine što implicira da srpske IT kompanije i stručnjaci uspešno sarađuju sa međunarodnim klijentima. Takođe, Srbija može da se pohvali desetim mestom po broj visokoobrazovanih – diplomiranih akadaemskih građana u domenu inženjeringa i nauke.
Druge oblasti u kojima je Srbija niže, ali relativno dobro rangirana su: kulturne i kreativne usluge, rast produktivnosti rada, naučni i tehnički radovi, diverzifikacija domaće industrije, neto priliv stranih direktnih investicija prema % u BDP.
Inovativne slabosti Srbije
Niska zastupljenost mladih u populaciji (123. mesto) otežava generisanje novih ideja i usporava tehnološki razvoj. Skromni izdaci za softver (120. mesto) ukazuju na slab digitalni kapacitet i ograničenu primenu savremenih tehnologija. Ograničena ulaganja u VC fondove i mali broj dogovora (107. mesto) pokazuju da inovativne firme nemaju pristup ključnom kapitalu. Nedovoljna izdvajanja za obrazovanje (101. mesto) posledično slabe kvalitet ljudskog kapitala i dugoročne inovacione kapacitete. Takođe, u oblasti saradnje nauke i privrede u oblasti istraživanja i razvoja Srbija se nalazi na 93. mestu što ukazuje na nedovoljnu iskorišćenost potencijala istraživača i na stagnaciju ove dimenzije poslovanja privrednih subjekata. Slabo učešće privrede u finansiranju istraživanja i razvoja (88. mesto) ukazuje na manjak interesovanja kompanija za inovacije. Naposletku, niska zastupljenost u svetskim brendovima (81. mesto) odražava nedostatak globalne prepoznatljivosti i konkurentnosti domaćih proizvoda. Takođe, kao slabost se ističe i 63. mesto u kategoriji učešća istraživača u poslovnom sektoru. Istraživači u ovom smislu su stručnjaci angažovane na razvoju novih znanja, proizvoda, procesa i tehnologija, kao i na upravljanju tim projektima u okviru svojih organizacija. Srbija se u ovoj oblasti nalazi iza Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore, što ukazuje na izuzetno slab regionalni plasman i potrebu da se intenzivnije prate i primenjuju prakse koje se već ostvaruju u susednim zemljama
Ipak, inovativna scena ostaje oslabljena jer u 2025. godini nije bilo nijednog jednoroga iz Srbije, niti brenda među globalnih 5000, dok su ulaganja vodećih kompanija u istraživanje i razvoj u 2024. zabeležila drastičan pad od 277,17 procentnih poena, što Srbiju smešta na 78. mesto, a podaci za 2025. godinu u ovoj oblasti nisu poznati.
Srbija nema dostupne podatke za pet indikatora: javno finansiranje po učeniku u srednjem obrazovanju (% BDP-a po glavi stanovnika), pozajmice iz mikrofinansijskih institucija (% BDP-a), tržištna kapitalizacija (% BDP-a), broj kasnih VC investicionih rundi (% globalnog VC-a), veličina tržišta zabave i medija (na 1000 stanovnika uzrasta od 15 do 69 godina), dok su podaci za tri indikatora zastareli: javni izdaci za obrazovanje (% BDP-a), očekivano trajanje školovanja u godinama i odnos broja učenika i nastavnika u srednjem obrazovanju.
Link ka izveštaju nalazi se ovde.
