Gde je Srbija na globalnim rang listama inovacija?
Širi pristup brzom internetu, porast međunarodnih naučnih ko-publikacija i ulaganja u mašine, hardver, softver i slične proizvode su, prema Listi Evropskih inovacionih rezultata (EIS), glavni razlozi boljeg inovativnog performansa zemalja Evropske unije, unutar koje se posebno ističu Danska, Finska, Luksemburg, Holandija i Švedska.
U navedenoj statistici, Srbija spada u grupu umerenih inovatora, zajedno sa Hrvatskom, Mađarskom i Slovenijom. Inovacione kategorije u kojima se naša zemlja najviše ističe su inovatori, investicije preduzeća i efekti na prodaju, a na ukupan pozitivan rezultat utiču i IKT obuke i inovacione aktivnosti malih i srednjih preduzeća. Najslabije oblasti inovacija odnose na intelektualnu svojinu, konkurentne istraživačke programe i finansije i podršku.
Da je inovacioni performans Srbije veći nego što se očekuje od država sa sličnim bruto domaćim proizvodom pokazuje i Globalni indeks inovacija (GII) koji je ustanovila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO). Ovaj indeks svake godine rangira inovacione mogućnosti zemalja na osnovu 82 indikatora grupisanih u 7 oblasti. Prema poslednjem izveštaju iz 2020. godine koji uključuje 131 državu, Srbija je zauzela 53. mesto, što je što je napredak za četiri mesta u odnosu na 2019. Uz to, u grupi od 37 zemalja sa višim srednjim prihodima, naša zemlja zauzima 10. poziciju, dok je među 39. evropskih zemalja na 34. mestu.
Na listi 76 evropskih gradova sa najboljom perspektivom za startapove, tehnološke i inovacione investicije (FDI x TNW Tech cities of the future), Beograd je zauzeo 46. mesto. Gradovi su rangirani u 5 kategorija, a naša prestonica se u kategoriji isplativosti našla među prvih 10 gradova na svetu.
Kada je reč o inovacijama, vredan pažnje je i izveštaj Svetskog ekonomskog foruma koji analizira konkuretnost zemalja na osnovu 12 kriterijuma, među kojima je i primena informacionih i komunikacionih tehnologija ali i mogućnost inoviranja. Izveštaj uključuje 141 državu, a Srbija zauzma 72. poziciju. Ohrabrujući je podatak da joj je u domenu kapaciteta inoviranja pripalo 59. mesto od ukupno 141.
Indeks ekonomije znanja koji meri Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obuhvata 46 zemalja i rangiranje vrši na osnovu 38 indikatora podeljenih u 4 kategorije – institucije inovacija, inovativne veštine, inovacioni sistem i infrastruktura inovacionih i komunikacionih tehnologija. Srbija je na ovoj listi zauzela 13. poziciju i od svih država učesnica napravila najveći progres u periodu od 2011 do 2018. godine. Spada u red umerenih ekonomija, što znači da ima kvalitetne institucije za inovacije i bolju infrastrukturu ali da ne poseduje potreban nivo veština za inovacije.
Indeks GEDI instituta (The Digital Platform Economy Index – The Global Entrepreneurship and Development Institute) ima za cilj integraciju digitalnog i preduzetničkog sistema kroz 12 stubova koji se mere u 116. zemalja. Prema poslednjem izveštaju, Srbija se našla na 62. mestu i spada u red zemalja u zaostatku.
